Dje­ca sa in­va­li­di­te­tom u Cr­noj Go­ri ne­ma­ju ni­ka­kvu za­šti­tu ni si­gur­nost, a zbog ne­do­stat­ka vo­lje kod vla­sti da im se do­di­je­li lič­na in­va­lid­ni­na, upit­na je bu­duć­nost mno­gih od njih, ka­za­la je u raz­go­vo­ru za „Dan“ Ta­tja­na Mu­jo­vić, maj­ka je­da­na­e­sto­go­di­šnjeg Jo­va­na ko­ji ima traj­no ošte­će­nje slu­ha.
Nje­mu je u sed­moj go­di­ni ugra­đen ko­hle­ar­ni im­plant, bez ko­jeg nje­gov sluh ni­je kao kod nje­go­vih vr­šnja­ka. Ta­tja­na ka­že da u Cr­noj Go­ri ži­ve 33 oso­be ko­ji­ma je ugra­đen taj im­plant, is­ti­ču­ći da se ra­di o vr­lo ra­nji­voj po­pu­la­ci­ji ko­joj ni­ko ne pri­da­je va­žnost.
Ona ob­ja­šnja­va da je Jo­va­nu pro­blem sa slu­hom di­jag­no­sti­ko­van ka­da je imao pet go­di­na, a dvi­je go­di­ne ka­sni­je je ope­ri­san. Već tri go­di­ne nje­go­vu sva­ko­dne­vi­cu či­ni im­plant ko­ji mu omo­gu­ća­va da ču­je ar­ti­ku­li­sa­ne zvu­ke iz svo­je oko­li­ne.
Mu­jo­vi­će­va, ko­ja je go­vo­ri­la u ime ro­di­te­lja dje­ce sa ugra­đe­nim ko­hle­ar­nim im­plan­tom, is­ti­če da ne­ma­ju ni­ka­kvu po­moć od dr­ža­ve osim tu­đe nje­ge i po­mo­ći od 63 eura i dječ­jeg do­dat­ka od 25 eura.
–Mno­gi od njih ima­ju i dru­ge zdrav­stve­ne pro­ble­me, po­put ne­pra­vil­nog ra­da bu­bre­ga, pro­blem sa ra­stom i slič­no. Jed­na maj­ka iz Pla­va je od­bi­je­na za tu­đu nje­gu i po­moć iako nje­no di­je­te ima dvo­stru­ki zdrav­stve­ni pro­blem. Ta­kav je slu­čaj i sa jed­nom dje­voj­kom iz Be­ra­na – ka­že Mu­jo­vi­će­va, ko­ja na­gla­ša­va da li­ca sa ova­kvim pro­ble­mom ima­ju pra­vo na tu­đu nje­gu.
Ona uka­zu­je da su ro­di­te­lji te dje­ce iz­lo­že­ni ve­li­kim tro­ško­vi­ma zbog odr­ža­va­nja im­plan­ta jer sa­mo ba­te­ri­je za nje­ga ko­šta­ju oko 60 eura. Mu­jo­vi­će­va ka­že da je gru­pa ro­di­te­lja bi­la kod mi­ni­star­ke ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Zo­ri­ce Ko­va­če­vić i da im je ona da­la jed­no­krat­nu so­ci­jal­nu po­moć za ba­te­ri­je od 100 eura, ko­je ina­če ku­pu­ju sa­mi. Ipak, jed­no­krat­nu po­moć ta­da ni­je­su do­bi­li svi ro­di­te­lji.
–Sa­mi ku­pu­je­mo dje­lo­ve za apa­rat, ko­ji su ve­o­ma sku­pi. Sam apa­rat ko­šta 10.000 eura. Fond zdrav­stva nam je obe­ćao da će nam obez­bi­je­di­ti re­zer­vne pro­ce­so­re. Od njih smo tra­ži­li da nam obez­bi­je­de ba­te­ri­je i spolj­ne je­di­ni­ce. Unu­tra­šnja je­di­ni­ca ovog im­plan­ta spa­da u me­di­cin­ska po­ma­ga­la. Na mi­li­me­tar od mo­zga su mu elek­tro­de – po­ja­šnja­va Mu­jo­vi­će­va.
Ona ka­že da su pro­blem sa Jo­va­no­vim slu­hom pri­mje­ti­li ka­da je po­čeo da mu sla­bi go­vor.
–Ta­da smo ga od­ve­li kod dok­to­ra, ko­ji nam je ka­zao: „Va­še di­je­te ne ču­je. Ni­šta stra­šno.” Po­tom smo oti­šli na Ce­ti­nje, pa u Be­o­grad, sve o na­šem tro­šku. Re­surs­ni cen­tar iz Ko­to­ra, ko­jem smo ve­o­ma za­hval­ni, dao je pred­log da se Jo­va­nu ugra­di im­plant, što je uči­nje­no ka­da je imao se­dam go­di­na. On ima obo­stra­no ošte­će­nje slu­ha. Bez apa­ra­ta ču­je, ali ne ra­zu­mi­je, zvu­ci mu ni­je­su ar­ti­ku­li­sa­ni – ob­ja­šnja­va Mu­jo­vi­će­va.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, glu­va i na­glu­va dje­ca ni­je­su uop­šte za­šti­će­na, a nad­le­žni se pre­ma nji­ho­vom pro­ble­mu od­no­se dis­kri­mi­na­tor­ski.
Mu­jo­vi­će­va ka­že da ro­di­te­lji dje­ce ko­ja ima­ju taj pro­blem od dr­ža­ve go­di­šnje do­bi­ju oko sto eura, ko­li­ko ot­pri­li­ke iz­no­se nji­ho­vi tro­ško­vi na mje­seč­nom ni­vou. Mi­ni­star­ka ra­da Zo­ri­ca Ko­va­če­vi­će­va obe­ća­la im je da će im po­ma­ga­ti dok se ne ri­je­ši pro­blem sa Fon­dom zdrav­stva. Ro­di­te­lji­ma je po­moć obe­ća­na i od Fon­da zdrav­stva, od ko­jeg su tra­ži­li ba­te­ri­je i spolj­ne je­di­ni­ce.
–Ima­mo obe­ća­nje da će da ri­je­še na­še pro­ble­me. Vi­dje­će­mo šta će bi­ti do 1. ju­na – ka­že Mu­jo­vi­će­va.
Ona do­da­je da su ro­di­te­lji tra­ži­li od pred­stav­ni­ka vla­sti da dje­ca do­bi­ju lič­nu in­va­lid­ni­nu, ali im je sa­op­šte­no da bi to u ovom tre­nut­ku bi­lo pro­ble­ma­tič­no jer je iz­bor­na go­di­na. Ka­ko is­ti­če, ži­vot nji­ho­ve po­ro­di­ce, pa i sa­mog Jo­va­na, do­volj­no je te­žak i bez fi­nan­sij­skih po­te­ško­ća.
–Sa­ma či­nje­ni­ca da di­je­te ima pro­blem već nam je do­volj­no ote­ža­la ži­vot. Tu su i fi­nan­sij­ske po­te­ško­će, či­nje­ni­ca da će on sju­tra te­ško do­ći do za­po­sle­nja, ali i či­nje­ni­ca da ne­ma­mo ni­ka­kvu po­moć dr­ža­ve. Iako za­vr­ši ško­lu, te­ško će na­ći po­sao. Nji­ma ni­šta ni­je obez­bi­je­đe­no. Mi­slim da bi ova­kvoj dje­ci tre­ba­lo da­ti lič­nu in­va­lid­ni­nu. To bi im bi­la ne­ka si­gur­nost za nji­ho­vu da­lju bu­duć­nost – sma­tra Mu­jo­vi­će­va.
Ona ka­že da nji­ho­va po­ro­di­ca ima ma­kar ne­ku si­gur­nost jer ima­ju svo­ju ku­ću, is­ti­ču­ći da ve­li­ki broj lju­di u či­je ime go­vo­ri či­ne sa­mo­hra­ni ro­di­te­lji, oni ko­ji ne­ma­ju krov nad gla­vom i ne­za­po­sle­ni.
–Mi ma­kar ima­mo ku­ću, ne­ki ro­di­te­lji ne­ma­ju ni to. Ima mno­go sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja, ko­ji su u mno­go te­žem po­lo­ža­ju od nas. U na­šoj po­ro­di­ci ra­di sa­mo su­prug, a po­red Jo­va­na ima­mo još če­tvo­ro dje­ce – ka­že Mu­jo­vi­će­va.
Ona je do­da­la da se Jo­va­nov zdrav­stve­ni pro­blem na­iz­gled ne či­ni krup­nim, iako u su­šti­ni je­ste.
–Sva­kog da­na mo­ram da ga od­ve­dem do ško­le, da ga sa­če­kam. Sva­ki dan stra­hu­jem da ga ne­ko od dje­ce ne gur­ne, uda­ri. Jo­van ide u re­dov­nu ško­lu, po in­klu­zi­ji. Dje­ca sa ovim pro­ble­mom ma­lo ka­sne za svo­jim vr­šnja­ci­ma. Sa­da je če­tvr­ti raz­red. Imao je div­nu uči­te­lji­cu. Pi­ta­nje je šta će bi­ti ka­da po­đe u pe­ti raz­red. Čo­vjek ni­ka­da ne mo­že bi­ti smi­ren – za­klju­či­la je Mu­jo­vi­će­va.A.O.


Za­kon na šte­tu dje­ce

Na­ša sa­go­vor­ni­ca sma­tra da je za­kon ko­ji pred­vi­đa na­kna­de za maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce do­ne­sen na šte­tu dje­ce. Mu­jo­vi­će­va ka­že da su sred­stva ko­ja se da­ju u tu na­mje­nu mo­gla bi­ti usmje­re­na na po­bolj­ša­nje po­lo­ža­ja dje­ce. Ona is­ti­če da ne­ma uslov za na­kna­du iako ima pe­to­ro dje­ce, od ko­jih je jed­no sa in­va­li­di­te­tom.